Prvih dana januara 2024. godine nova Galaksija je praktično završena sa hardverske strane. I da odmah kažem da razvoj tog hardvera nije bio jednostavan. Bilo je tu neprospavanih noći pa i brige da li će se uopšte stići do cilja. Jer, stare čipove danas nije lako naći, ako ne želite da kupujete polovna integrisana kola odlemljena sa nekih havarisanih uređaja. Zato je Voja ponovo projektovao čitav računar, oslanjajući se na HCT integrisana kola koja se svuda mogu kupiti za jako malo para. Broj čipova je ostao isti, ali je sama Galaksija daleko kompaktnija, tek nešto veća od tastature. Projektovana je, dakle, nova štampana ploča, ovoga puta koristeći dvoslojnu štampu kako bi se eliminisala potreba za kratkospojnicima.
Nova Galaksija ima znatno više memorije od stare, ne zato što smo mislili da je tom računaru potrebno mnogo više memorije - sasvim je lepo radio sa 8 KB ROM-a i 6 KB RAM-a - već zato što se pokazuje da 32 KB EPROM košta mnogo manje od 4 KB EPROM-a, a slično važi i za statičke RAM-ove. Zato smo stavili onoliko koliko adresni prostor Z80A procesora "pokriva": 32 KB RAM-a i 32 KB ROM-a. Pošto je za sistemske potrebe komunikacije sa tastaturom rezervisan deo adresnog prostora, dostupan RAM će biti oko 30 KB.
Ubedljivo najviše problema bilo je sa generisanjem slike. Svi znamo da računar Galaksija softverski generiše sliku, što je i omogućilo da bude jeftin i lak za samogradnju, sa malo čipova. Pre 40 godina sistem je funkcionisao savršeno i bio kompatibilan sa svim tadašnjim CRT monitorima i (uz RF modulator) televizorima. Tadašnji ekrani nisu previše ozbiljno proveravali tajminge i prikazivali su sliku sasvim pouzdano. Kasniji monitori su počeli da bivaju strožiji, pa se svi sećamo situacije kada gledamo film sa neke video-kasete iz čudnog izvora, pa ekran povremeno poplavi jer televizor "zaključi" da je slika loša i da nema šta da se prikaže. Današnji TFT ekrani su još strožiji, što je pravilo velike probleme računaru Galaksija.
Zato je Voja ponovo projektovao video-stepen i tajminzi su sada potpuno usklađeni sa standardima, pa će Galaksija prikazivati savršeno stabilnu sliku na svakom monitoru ili televizoru. Možete je povezati na kompozitni video-ulaz, ako ga vaš ekran ima, a ako nema kupićete video-to-HDMI konvertor (košta desetak dolara) i priključiti je na HDMI ulaz.
Sledeća važna tema je povezivanje sa PC-jem radi prenosa programa za Galaksiju koji su nekad bili na kasetama. Prvo smo mislili da na Galaksiju ugradimo čitač SD kartica, ali se pokazalo da su takvi čitači jako teški za lempljenje zbog malog rastojanja među pinovima. Sam Voja, uz svo iskustvo graditelja digitalnih sklopova, kaže da je uništio nekoliko matičnih ploča pre nego što je uspeo da savlada takvo lemljenje. Kako smo uvek težili da Galaksija bude jednostavna za samogradnju, čak i za neiskusnije entuzijaste, primenjeno je drugačije rešenje. Na ploču Galaksije je stavljena flash memorija (zapravo, tehnički govoreći EEPROM) od oko 2 MB, na koji sa PC-ja, kablom, možete da upišete proizvoljne programe, koje onda Galaksija učitava. Važi i u drugom smeru: program koji napišete na Galaksiji možete da upišete u flash memoriju i da ga pročitate sa PC-ja. Za zapis programa koristićemo GTP format, koji je već popularan kod raznih emulatora računara Galaksija. Samograditeljima ćemo dati sve raspoložive programe koje mogu da upišu u flash memoriju i po želji ih pozivaju.
I tu dolazimo do stvari koja još nije gotova: da bi Galaksija mogla da piše programe u flash, treba da postoji neka vrsta file sistema, sa direktorijumom, FAT tabelom zauzetih i slobodnih blokova i slično. Potrebne su i komande za pregled sadržaja na flash-u, formatiranje, učitavanje programa, snimanje... Pravi mali DOS (DOS u smislu disk operating system, a ne MS-DOS). Trenutno je u toku razvoj i testiranje ovog softvera, koji će nadamo se biti spreman tokom januara. Time će Galaksija dobiti svoj finalni oblik.